Kasutaja alexandrica päevik
....ispunjavam test zadatak... pa moram da napisem nesto... :)))
Dozvoli da te dotaknem,bez tvog lika ja sam niko...samo odraz tisine,senka sa drugog sveta likom,sto bez cilja luta,a trazi svoju polovinu...pola naivne je duse zalutalo u divljinu...
Pruzi mi ruku,spasi me sa ovog sveta tuge,moj kralju duge,veciti vozu moje pruge...
Sve si moje,moj motiv,moja sreca...razlog jedan mog zivota,moje saputnice vecna,ljubavi moja,ti si razlog zbog kojeg disem...razlog si sto nocas ti nocas suzama stih ti pisem...zelim da te ljubim kao sto rosa cevece ljubi...volim kad me zora jutrima pored tebe budi,prelepe trenutke zajedno provedene,nista sam ja bez tebe,nista si ti bez mene...hodajmo po svodu...urezi me u nebo...spasi me od zaborava er…
Znam,
mora biti da je tako;
nikada se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo pojednako
zbog srece njegove i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati
Vrbama vetar cupa kosu.
Kud cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladna i mokra,
zasto se nismo sreli nikad?
Il je vec bilo?
Trebalo kratko?
Mozda je sasvim do mene dosao
al ja u krcmu svratila,gorka.
A on,
ne znajuci-prosao.
Ne znam.
Ceo smo svet obisli
u zudnji ludoj,
pojednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da,mora biti da je tako.
U dan stane sve sto lose bilo je
U tren stane sve sto kraj
zove se
U kap stne more suza
sto bi nekad za mnom prolio
Al
vise neces
U rec stane ono sto bih rekla
Ostani i ako znam
nije sudjeno
Budi mi ponosan na nas
Nemoj na
los glas da potones
Budi mi ponosan na sve nase godine
I ne reci
nikome kako izdao si me
Kazu sreca uvek pukne na pola
Za
obe tuge nek ti bude
kriva sam ja